Соларна енергија ће предводити трку за нову производњу електричне енергије у наредним деценијама, захваљујући великом дијелу Кини и Индији, саопштила је Међународна агенција за енергетику у уторак.
Извештај Светске енергетске перспективе ИЕА-а каже да ће у наредном четвртом веку све веће потребе за енергијом прво бити испуњене обновљивим изворима, а вероватно ће бити мање нових погона које запаљују прљавог угља.
Са УН-овим разговорима о климатским условима у Бону у Немачкој, извештај ИЕА доноси само делимично добре вести о напорима да се ограниче емисије угљеника и ограниче глобално загревање.
И даље очекује раст тражње за нафтом, упркос брзом доласку електричних возила, рекла је ИЕА.
И потребно је радити на смањењу производње метана из бушења природног гаса, за који се очекује да постане популарније гориво.
ИЕА види најсјајнију будућност за соларну енергију.
"Солар напредује на глобалним енергетским тржиштима јер постаје најјефтинији извор производње електричне енергије на многим местима, укључујући Кину и Индију", рекао је Фатих Бирол, извршни директор ИЕА.
ИЕА верује да ће соларне фотонапонске ћелије довести до повећања капацитета, потискиваних распоређивањем у Кини и Индији.
Међутим, ветар ће вероватно прећи на водећу позицију у Европској унији и постати главни извор струје у блоку убрзо након 2030.
"Брзо коришћење соларних фотонапонских елемената, које предводе Кина и Индија, помажу да се соларна енергија до 2040. године постане највећи извор ниско-карбонских капацитета, до када је удео свих обновљивих извора у укупној производњи електричне енергије достигао 40 одсто", рекла је ИЕА.
У извештају такође примећује да "снажан нагласак на чистије технологије у области енергије, у великој мјери за рјешавање лошег квалитета ваздуха, катапултира Кину на позицију свјетског лидера у вјетарима, соларним, нуклеарним и електричним возилима".
Величина кинеске привреде и растући удио на глобалном тржишту енергије значе да ће избори Пекинга играти велику улогу у одређивању глобалних трендова.
ИЕА је такође развила сценарио за постизање циљева стабилизације климе, чистијег ваздуха и универзалног приступа модерној енергији.
Извори са ниским емисијама угљеника би требало да удвоструче до 40 процената енергетске мешавине у 2040. години, уз брзо смањење потражње угља и врхунац употребе нафте.
Не само да би електрични аутомобили улазили у маинстреам, већ и строге мере ефикасности морале би се усвојити за друга возила, укључујући и камионе.
Немачка, која је домаћин разговорима УН о климатским променама, показује потешкоће у постизању таквих исходних лица, јер ће земља остати зависна од угља, јер тражи брзу фазу нуклеарне производње за производњу електричне енергије.
